Српска патриотска страница

Руговска клисура, Косово и Метохија, Србија
————————————-
Rugova Gorge, Kosovo and Metohija, Serbia

Руговска клисура, Косово и Метохија, Србија

————————————-

Rugova Gorge, Kosovo and Metohija, Serbia

Мост на Ади, Београд, Србија
———————————
Ada Bridge, Belgrade, Serbia

Мост на Ади, Београд, Србија

———————————

Ada Bridge, Belgrade, Serbia

Београд, Србија
———————————-
Belgrade, Serbia

Београд, Србија

———————————-

Belgrade, Serbia

Николајевска црква, Земун, Србија
————————————-
Church of St. Nicholas, Zemun, Serbia

Николајевска црква, Земун, Србија

————————————-

Church of St. Nicholas, Zemun, Serbia

Обнова једне од најљепших тврђава на Дунаву, Голубачког града, званично почиње. Голубачка тврђава се налази на 4 километра низводно од Голупца, на стрмим литицама, прије уласка у величанствену Ђердапску клисуру. Голубачка тврђава има девет високих четвороугаоних кула, повезаних са озупченом шетном стазом. Била је подјељена на Унутрашње и Спољашње утврђење. На вишем дијелу Унутрашњег утврђења Голубачке тврђаве налазиле су се цитадела и три куле спојене бедемима, а на цитадели је била главна кула и вјероватно, житница и цистерна за воду. У нижем дијелу Голубачке тврђаве на Дунаву, налазе се остаци двоспратне монументалне палате из прве половине 15. вијека, уз коју је изграђена шестоспратна кула за одбрану и становање. У оквиру Спољашњег утврђења постојала је капија са дрвеним мостом преко воденог шанца и двије куле. Приобални дио Голубачке тврђаве је имао пристаниште уз које су Турци доградили ниску округлу топовску кулу. Не зна се тачно ко је и када подигао Голубачку тврђаву. Први пут се спомиње након смрти краља Драгутина, 1316. године, као тврђава са угарском посадом. Цар Лазар је безуспјешно покушавао да освоји Голубачку тврђаву, али је почетком 15. вијека ипак дошла у српски посед. Након смрти деспота Стефана (1427. године), Турци напредују у својим освајањима територија Угарске, те освајају и тврђаву Голубац и држе је у свом посједу све до почетка 19. вијека. (текст: Panacomp)
———————————-
The restoration of one of the most beautiful fortresses on the Danube, Golubac fortress, officially begins. Golubac Fortress is located four kilometers downstream from the town of Golubac, on the steep Danube river sides before the entrance to the beautiful Djerdap Gorge. Golubac Fortress has nine quadrant towers that are connected with the barbed walking route. Golubac Fortress was divided into the Inner and Outer fortification. On the Inner fort there were the Citadel and three towers surrounded with the wall and on the Citadel there was the main tower and probably water tank and granary. Within the Outer and lower part of the Golubac Fortress that goes directly to the Danube there are remains of two-floor monumental palace from the first half of the 15th century beside which there were six-floors tower for defense and living. Within the Outer fort there was the gate with the wooden bridge across the water row and two towers. The shore of the Golubac Fortress used to have the pier where Turks added circle base tower for guns. It is not known when and who built the Golubac Fortress. Golubac Fortress was mentioned for the first time after the death of King Dragutin Nemanjić (1316) as the fortification with Hungarian soldiers. Tzar Lazar tried unsuccessfully to conquer Golubac Fortress, but still it eventually became the Serbian property at the beginning of the 15th century. After the death of Despot Stefan Lazarević (1427), Turks conquered the territories of Hungary and Golubac fortification as well which was under their rule until the beginning of the 19th century. (text: Panacomp)

Обнова једне од најљепших тврђава на Дунаву, Голубачког града, званично почиње. Голубачка тврђава се налази на 4 километра низводно од Голупца, на стрмим литицама, прије уласка у величанствену Ђердапску клисуру. Голубачка тврђава има девет високих четвороугаоних кула, повезаних са озупченом шетном стазом. Била је подјељена на Унутрашње и Спољашње утврђење. На вишем дијелу Унутрашњег утврђења Голубачке тврђаве налазиле су се цитадела и три куле спојене бедемима, а на цитадели је била главна кула и вјероватно, житница и цистерна за воду. У нижем дијелу Голубачке тврђаве на Дунаву, налазе се остаци двоспратне монументалне палате из прве половине 15. вијека, уз коју је изграђена шестоспратна кула за одбрану и становање. У оквиру Спољашњег утврђења постојала је капија са дрвеним мостом преко воденог шанца и двије куле. Приобални дио Голубачке тврђаве је имао пристаниште уз које су Турци доградили ниску округлу топовску кулу. Не зна се тачно ко је и када подигао Голубачку тврђаву. Први пут се спомиње након смрти краља Драгутина, 1316. године, као тврђава са угарском посадом. Цар Лазар је безуспјешно покушавао да освоји Голубачку тврђаву, али је почетком 15. вијека ипак дошла у српски посед. Након смрти деспота Стефана (1427. године), Турци напредују у својим освајањима територија Угарске, те освајају и тврђаву Голубац и држе је у свом посједу све до почетка 19. вијека. (текст: Panacomp)

———————————-

The restoration of one of the most beautiful fortresses on the Danube, Golubac fortress, officially begins. Golubac Fortress is located four kilometers downstream from the town of Golubac, on the steep Danube river sides before the entrance to the beautiful Djerdap Gorge. Golubac Fortress has nine quadrant towers that are connected with the barbed walking route. Golubac Fortress was divided into the Inner and Outer fortification. On the Inner fort there were the Citadel and three towers surrounded with the wall and on the Citadel there was the main tower and probably water tank and granary. Within the Outer and lower part of the Golubac Fortress that goes directly to the Danube there are remains of two-floor monumental palace from the first half of the 15th century beside which there were six-floors tower for defense and living. Within the Outer fort there was the gate with the wooden bridge across the water row and two towers. The shore of the Golubac Fortress used to have the pier where Turks added circle base tower for guns. It is not known when and who built the Golubac Fortress. Golubac Fortress was mentioned for the first time after the death of King Dragutin Nemanjić (1316) as the fortification with Hungarian soldiers. Tzar Lazar tried unsuccessfully to conquer Golubac Fortress, but still it eventually became the Serbian property at the beginning of the 15th century. After the death of Despot Stefan Lazarević (1427), Turks conquered the territories of Hungary and Golubac fortification as well which was under their rule until the beginning of the 19th century. (text: Panacomp)

Перућачко језеро, Србија
————————————-
Perućac Lake, Serbia

Перућачко језеро, Србија

————————————-

Perućac Lake, Serbia

Дугогодишњи директор Београдског зоолошког врта и вајар Вук Бојовић преминуо је јуче ујутру у 74. години живота.
У периоду 1982 - 1986. године био је директор Више трговачке школе у Београду. Посљедњих 28 година био је на челу Зоо-врта, који је његовим радом и залагањем прерастао у праву оазу животињског царства, са преко двије хиљаде животиња, гдје радо долазе и дјеца и одрасли.
Вјечна слава и хвала великом човјеку!

Дугогодишњи директор Београдског зоолошког врта и вајар Вук Бојовић преминуо је јуче ујутру у 74. години живота.

У периоду 1982 - 1986. године био је директор Више трговачке школе у Београду. Посљедњих 28 година био је на челу Зоо-врта, који је његовим радом и залагањем прерастао у праву оазу животињског царства, са преко двије хиљаде животиња, гдје радо долазе и дјеца и одрасли.

Вјечна слава и хвала великом човјеку!

Београд, Србија
———————————-
Belgrade, Serbia

Београд, Србија

———————————-

Belgrade, Serbia

Жича је српски средњовијековни манастир из прве половине XIII вијека, задужбина српског владара Стефана Првовјенчаног и његовог брата Светог Саве. Манастир Жича има велики значај за историју српског народа и цркву. Када је Српска православна црква стекла самосталност 1219. године, Жича је постала седиште српског архиепископа, као и црква у којој су крунисани српски краљеви. Манастир је познат и као светиња са седам врата, јер су приликом сваког крунисања српских краљева отварана нова врата. Године 1979. проглашен је за споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије. Године 2008, Жича је прославила 800 година постојања.
————————————-
Žiča is an early 13th-century Serb Orthodox monastery near Kraljevo, the endowment of the Serbian ruler Stefan Prvovenčani (Stefan the First-Crowned) and his brother Rastko Nemanjić (Saint Sava). Žiča has great significance for the history of the Serbian people and its churches. When the Serbian Orthodox Church gained its independence in 1219, Žiča became its seat and the coronation church of the Serbian kings. This monastery is called “the seven-door Žiča” because seven Serbian kings were crowned in this place and a new door was opened for each coronation. In 1979 it was declared a Cultural Monument of Exceptional Importance and it is protected by the Republic of Serbia. In 2008, the Žiča Monastery celebrated 800 years of its existence.

Жича је српски средњовијековни манастир из прве половине XIII вијека, задужбина српског владара Стефана Првовјенчаног и његовог брата Светог Саве. Манастир Жича има велики значај за историју српског народа и цркву. Када је Српска православна црква стекла самосталност 1219. године, Жича је постала седиште српског архиепископа, као и црква у којој су крунисани српски краљеви. Манастир је познат и као светиња са седам врата, јер су приликом сваког крунисања српских краљева отварана нова врата. Године 1979. проглашен је за споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије. Године 2008, Жича је прославила 800 година постојања.

————————————-

Žiča is an early 13th-century Serb Orthodox monastery near Kraljevo, the endowment of the Serbian ruler Stefan Prvovenčani (Stefan the First-Crowned) and his brother Rastko Nemanjić (Saint Sava). Žiča has great significance for the history of the Serbian people and its churches. When the Serbian Orthodox Church gained its independence in 1219, Žiča became its seat and the coronation church of the Serbian kings. This monastery is called “the seven-door Žiča” because seven Serbian kings were crowned in this place and a new door was opened for each coronation. In 1979 it was declared a Cultural Monument of Exceptional Importance and it is protected by the Republic of Serbia. In 2008, the Žiča Monastery celebrated 800 years of its existence.

Погледајте неке од најбољих тренутака српске кошаркашке репрезентације на Свјетском првенству у Шпанији 2014

———————————-

Take a look at the tournament highlights of 2014 FIBA Basketball World Cup runners up Serbia‬.

mmkomkomko said: Bicu iskrena, drago mi je sto me pratis, ali mislim da ti se nece svideti ono sto ja kacim. Mozda je bolje da otkazes pracenje. Pozdrav.

Па, хвала на искрености :-)

На данашњи дан (17. септембар) 1918. године, послије тродневне офанзиве, Прва и Друга армија српске војске пробиле су Солунски фронт. Тај моменат био је одлучујући за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Убрзо затим, послије само мјесец и по дана, капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје. Српске армије су толико брзо напредовале да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француска коњица није успијевала да држи корак са српском пјешадијом. Српска војска, након пробоја Солунског фронта, ослободила је Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба Хрвата и Словенаца. (Текст: Meet the Serbs)
—————————————
On this day (September 17) in 1918, after a three-day offensive, the First and Second Serbian armies broke the Salonika front. That moment was decisive for the collapse of the Central Powers in the First World War. Shortly thereafter, after only a month and a half, the Austro-Hungarian Empire capitulated, and so did Germany. Serbian forces broke the Bulgarian army and forced Bulgaria to lay down arms on September 30, 1918. Serbian armies were advancing so quickly that the French Command had to ask the Serbian Supreme Command to slow the progression, as the French cavalry was unable to keep pace with the Serbian infantry. After the breakthrough of the Salonika front, the Serbian army liberated Serbia, and all the countries that were later incorporated into the new joint state - the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes.

На данашњи дан (17. септембар) 1918. године, послије тродневне офанзиве, Прва и Друга армија српске војске пробиле су Солунски фронт. Тај моменат био је одлучујући за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Убрзо затим, послије само мјесец и по дана, капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје. Српске армије су толико брзо напредовале да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француска коњица није успијевала да држи корак са српском пјешадијом. Српска војска, након пробоја Солунског фронта, ослободила је Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба Хрвата и Словенаца. (Текст: Meet the Serbs)

—————————————

On this day (September 17) in 1918, after a three-day offensive, the First and Second Serbian armies broke the Salonika front. That moment was decisive for the collapse of the Central Powers in the First World War. Shortly thereafter, after only a month and a half, the Austro-Hungarian Empire capitulated, and so did Germany. Serbian forces broke the Bulgarian army and forced Bulgaria to lay down arms on September 30, 1918. Serbian armies were advancing so quickly that the French Command had to ask the Serbian Supreme Command to slow the progression, as the French cavalry was unable to keep pace with the Serbian infantry. After the breakthrough of the Salonika front, the Serbian army liberated Serbia, and all the countries that were later incorporated into the new joint state - the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes.

Србија у прошлости 
Србија је свјетски позната по свом националном пићу - ракији. Али, можда српска ракија и не би била толико добра да није вјештих казанџија.
————————————-
Serbia in the past 
Serbia is world famous for its national drink - rakia. However, Serbian rakia perhaps wouldn’t be that good if there wasn’t for the skilled coppersmiths.

Србија у прошлости

Србија је свјетски позната по свом националном пићу - ракији. Али, можда српска ракија и не би била толико добра да није вјештих казанџија.

————————————-

Serbia in the past

Serbia is world famous for its national drink - rakia. However, Serbian rakia perhaps wouldn’t be that good if there wasn’t for the skilled coppersmiths.

Новорусија!

Новорусија!

Графит на Бежанијској коси урађен у част кошаркашима Србије
————————————-
National heroes on graffiti in Belgrade

Графит на Бежанијској коси урађен у част кошаркашима Србије

————————————-

National heroes on graffiti in Belgrade